leapavkov

alisa se budi.

jebote opet. jebeni san. nije baš voljna ali otvara oči. pored nje je shon, ni sama ne zna šta su, ali se krešu povremeno… petak je tako da zna da će biti kod nje do 14h pa ide na fax… tako je vec više od 5 godina, znala je da će tako biti i nije bez razloga bila skeptična oko cele te priče: veruj mi ja sam za to bicu dobar menadzer uzimaću pare. ništa se zapravo nije promenilo. doduše jedno vreme je bio menadžer tada popularnom dj+u sevdah baby, koji je naravno propao posle 3 godine, jer su se pojavili Kick me in kidney- naravno rasturili su beogradsku klabing scenu u roku od 6 meseci zapalili na zapad i eno sada saradjuju sa nastićem timberlandom etc ekipom.

 

za razliku od pre 5 godina, sada jedva čeka da ga se otarasi postao je dosadan, baš kao u svim kliše filmovima ti popularni momci iz srednje škole odjednom postanu baš ono suprotno, ali dobro na vreme je to shvatila. iako je sex i dalje podjednako dobar, jednom jebač-uvek jebač. i i dalje je sladak sa velikim crnim očima. ma šon jebote praktično su i najbolji drugari, samo eto imaju sex i ne planiraju da prestanu sa time ikada.

 

svako jutro počinje slično ili isto, zavisi od dana i situacije, ali uglavnom se prvo umije i pogleda lice detaljno ga istraži, napravi koju facu uplaši samu sebe i na kraju faca - smrdiš koja je uvek oraspoloži. naravno izgreda katastrofalno zahvaljujući predhodnoj noći. Uzima duvan i rola ga. Ne puši cigare sa filterom od kada je čula priču o njima, ne zna ni sama šta je čula ali od svih tih nepoznatih zajebanih reči koje su naravno imale vezu sa hemijom i reči plastika se malo uplašila i shvatila da je zapravo zabavnije i bolje sam rolati i praviti svoju cigaru. jedno vreme je i pušila drinu bez filtera dok nije naučila da rola. Dok rola razmišlja, to je još jedna prednost, to je tih 3 minuta koji su ti ujutru potrebni da sedneš i dok radiš nešto ritualno i mehanički usput razmišljaš, ali uglavnom nije razmišljala o onome što je čeka tog dana, vec o onome što joj se dešavalo u toku noći. Te noći je kasno zaspala, posle flaše vina 2 dzointa skanka gledanje dugometražnog crtaca, i dobrog kresa sa šonom probudila se oko 10 sama mamurna ali već naviknuta na taj osećaj potiskuje to iz sebe i ne obraća pažnju na tešku glavu vrtoglavicu i muku. Pali cigaru zippo upaljačem A klase koji je ukrala od nekog glupog nemca kojeg je upoznala na exitu 2013 godine, tad je prvi put probala LSD uglavnom izbegava da priča o toj večeri, ali iz nekog razloga taj upaljač joj je jako bitan i svaki put kada ne zna gde je (a uglavnom je u džepu ili ispod pokrivača, knjige, na veš mašini, ili u ruci) dobije mini nervni slom i nije prijatno biti u njenoj blizini, bio je običan srebrni sa nekim urezanim znacima, i videlo se da je star, ali ju je dobro služio. Čim je zapalila cigaru otišla je do sobice gde su stajale sve stvari koje ne zna gde da stavi praktično tu niko ne ulazi i ako uđe, uđe iz istih razloga da ostavi neke stvari tek tako, te je tu moglo svašta da se nađe. Dolazi do crvenog rokovnika otvara provrti po stranama i JEBOTE, isekla prst o papir. To je verovatno jedna u top 10 stvari koje je dovode do ludila. Ta neprijatnost je neopisiva. Oseca se bespomocno, kao da joj se u trenutku  milion sitnih vlakana kože cepaju razdvajaju u sekundi i onda čekaju i smaraju se u bolu dok se ponovo ne ujedine. i onda strepe tako kada ce to ponovo da se desi. Iako nije tako često kada dodje do paper cut-a zaista je upečatljivo. Odmah je znala da će biti nervozna celog dana. Obrisala je krv o chistu stranicu. Napisala datum, vreme, dan, vremenske uslove, mesto, i trenutačnu situaciju, šta god da je pisala uvek je volela da pre nego što išta počne da piše a to su uglavnom beleške, stvari koje treba da uradi ili načešće snovi, da par informacija da bi sebi u budućnosti pomogla da se seti tog tačnog dana. Nekako je volela taj osećaj kada može da premota film i da joj se jasno prikaže taj dan. Otišla je do kuhinje izvadila iz police domacu rakiju sipala u čašicu i umočila prst. Naučila je da kontroliše bol. Onaj koji je želela, i kad je želela, volela je taj osećaj, u tim trenucima se osećala najmoćnije nad samom sobom, kao da se bori sa drugim delom sebe i pobeđuje. KAda je osetila da je dosta bilo sa rakijom i prstom na trenutak je poželalela da na ex zguta rakiju, ali je odustala, ipak je bilo jutro i to ne posle opuštene bleje nedeljom pred TV-om i glupim filmom na prvom. Prosula je. I ostavila čašicu pored. To je bila čašica iz koje je redovno pila spremačica koja je i zbog toga slomila nogu, htela je da preskoči Lucifera - mačka, svi su bili sigurni da je Lucifer namerno to uradio, užasno ga je nervirala, naročito kad krene da peva hitove britni spirs i dzastina bibera i mlati džogerom, od džogera se luciferu govno smrzavalo, i to mu je bila najveća agonija. Petak od 10 do 12h. Jadan zli Luća. Pritom spremačica se zvala Sloba i imala je 67 godina. Drago joj je bilo shto nije iscugala do dna ili srknula, sve je jedno. Vratila se u sobičak i zapisala svoj san. Obožavala je svoje snove. Nikada nije mogla da ih prepriča lepo, ali je nekako uvek znala da ih sruči u papir i kada bi to učinila nikome nije davala da ih čita. Oni su bili njeno blago. Osećala je da će jednoga dana uspeti da ih sve sklopi u jednu po njoj savršenu priču koja će reflektovati njen život u nekom drugom svetlu, možda pravom. Nekada je verovala da je njen primarni život u stvari tada kada sanja, a ovaj realan sekundaran i nebitan, život kojim mora da živi kojim je primorana da radi da uči da se javlja svojima i priča sa mnogim ljudima sa kojima nije želela, ali to nije bio problem, najveći problem su bile stvari koje nije smela da uradi. Postojalo je mnogo ljudi na svetu koji po njoj nisu vredni života. To su ljudi koji su ubijali nedužne, bili okrutni prema životinjama, i koji su uglavnom vladali svetom, tim glupim i naivnim stvorenjima-ljudima. Kojima očigledno u životu ništa nije jasno. No nije imala izbora, bilo je kako je bilo. Odjednom je uhvatila jeza i vratila se u krevet kod Šona, bio je vreo, kao i svi ljudi ujutru. Nekako ga je volela, ali ne na očigledan momak-devojka način. Volela je takve stvari, volela je što je topao ujutru ali na poseban način, volela je njegove oči, uvek bi se izgubila u njima kada bi ga gledala. Volela je što joj je sa njim najlepše da pije i da duva. Volela je da se jebu. Volela je to što je užasno grub i što je vuče za kosu u toku sexa, a u isto vreme dodirujući njegovu nežnu bebi kožu bio joj je najmiliji i prosto se ta grubost gubila i topila u dodirima. 

Pazila je da ga ne probudi, volela ga je kad spava. Volela je da se ponovo uspava od te toplote i da  joj bude lepo. Ali nije bilo tako, naravno. Probudio se. 

”Idi u kurac šta je to? Je l si ti to pila rakiju od ranog jutra? Kakva je to krv, šta ti je?”

Poljubila ga je. Uzela je prst i sa mukom je iscedila malo krvi sa prsta i prešla preko njegovih grudi,  on se kao zgadio ali voleo je kad bi uradila tako nešto grozno-slatko, bilo mu je simpatično. Potom su se kresnuli, i nastavili da leže, pustili su radio i srolali jutarnji džoint. Alisa je uživala u takvim trenucima. A opet ju je užasno nervirao. Mrzela je takve tipove. Klasični isfolirani džiberi. I pritom je dosadan bio, sa svojim pričama i opsednutošću izlascima i raznim pičkama. Mrzela je kada dođe kod nje, a sa vrata mu od svetla sijaju šljokice od bronzera neke kurve sa žurke. Pijan i navaren. Dođe i poljubi je. Lupila bi mu šamar smestila ga na kauč i otišla bi u sobu. Zaključala vrata i legla da spava. Šon bi uvek kucao i vikao, više jer bi se nervirao jer se džabe cimao i jer je žedan nego što mu je glupo zbog Alise. Na kraju bi odlazio kući i uvek ostavljao, nagoru porukicu na stolu u kuhinji. Nije vredno navodiiti te reči. 

Šon je morao da krene, ispratila ga je. Taj dan ga je volela, tog dosadnog starog brucoša. Dobrog jebača. Vrsan zaista. Ona je izgleda to baš cenila kod njega. Alisa je obožavala strast. I nije mogla ni sa jednim dečkom da bude ukoliko nije bilo strasti. Mogao je on da bude pravi Bob (savršeni dečko), lep, muzičar, pametan, spava na dušeku, piše lepe poruke, razbarušena kosa, brada, puši. Ali ako nije bilo strasti to bi sve trajalo 2 nedelje. Slikala bi se sa njim bila zadovoljna i nekako bi se tako završavalo. Valjda zato to sa Šonom ovoliko traje, ta strast koja se i dalje nije ugasila. 

Od pre 10 dana u zgradi se otvorila prodavnica ploča. To ju je zaista obradovalo. Volela je ploče jer su velike i crne i stare, obožavala je omote, i volela je da ih gleda i lista, ali kod kuće nije imala gramofone, pa joj je bilo glupo da ih kupuje, kada je mogla samo tamo da ih pušta. U prodavnici ploča je radio dečko godinu dana mlađi od nje. Bio je mršav i visok.Imao je dugu kosu, valjda svi muškarci imaju neki period u toku života kada misle da su prave baje kad puste kosu, new age kazanove, ili šta ti ja znam, uglavnom je to u većini slučaja velika greška i dugačak period bez sexa i devojaka za mladiće. Vidi se da je do juče igrao fudbal u FK Petliću,  ali pošto su ga šutnuli i poslali u košarkaše on se odrekao sporta jer se kleo u fucu i krenuo da se druži sa bratom od strica koji je sasvim slučajno urban dečkić sa geek naočarima u jednoj ruci a u drugoj ruci drži pantalonice da mu ne spadnu do kolena. Uglavnom videlo se da se nenormalno trudi da se uklopi u sredinu mora dobrih ploča i bude alternativan i urban barem dok je tamo i dok ga niko ne poznaje, to je valjda na neki način bila prekretnica u njegovom životu. Kasno se setio. U suštini bio je dobar dečko sa čudnim naglaskom.Zvučao je kao da želi da izvuče neki britiš akcenat, ali s obzirom da to retko ko ume da izvede a da ne zvuči idiotski i s obzirom na to da je pričao srpski, odavao je na tako dobru sliku sebe. Na stranu sve to, Alisu je tu svraćala u prolazu i zabavljala se gledajući i puštajući po koju ploču. Najviše je volela prepušena da dolazi tamo. Džole - tako se zvao mladić je izgleda bio pomalo zaljubljen u Alisu ili je realno želeo da je kresne, tripovao se da bi to bilo baš kul, kao iz nekog filma sa Eštonom Kučerom i Dženifer Garner, i volela je da priča sa njim. Opustila  bi se i eksperimentisala svojim pričama. LAgala bi. Sve bi lagala. Od godina, imena, preko toga odakle je i čime se bavi. Kada je pitao ”Ko je onaj nervozni što često dolazi i uvek baca pikavce ispred prodavnice”, odgovorila je da je to njen čukun bivši muž koji je živeo u Kini i postao njihov monarh, prešao u budizam bavi se meditaciom, dolazi kod nje jer joj daje seanse, uči je o njihovoj religiji, i rade na njegovoj novoj knjizi koju oni nazivaju kamasutra današnjice. Nesrećni dečak je verovao u sve to, da li zbog njegove slabe inteligencije, ili zbog njenog ubedljivog interpretiranja. Uglavnom to ju je činilo zadovoljnom. 

Alisa nije bila visoka, ali ni preterano niska. Bila je skladno gradjena sa tankim nogama. Imala je braon kosu, ne tako tamnu i tamne obrve ispod kojih su bile zelenkasto-žute oči. Nekada ih je volela nekada je mislila da bi bila mnogo lepša da ima drugačiji oblik očiju, ali obrve je uvek volela. Nije nikad mislila za sebe da je previše  atraktivna, ni drugi nisu mislila tako, ali iz nekog razloga muškarci su je voleli. Iako neki od njih nisu želeli ništa više od par nedelja zabave sa njom, opet su je želeli i ona je to volela. Valjda jer je bila opuštena i pred njom muškarci nisu morali da se foliraju. Nekada je to nerviralo jer čula svašta od njih u tim trenucima opuštenosti i trenucima slabosti kada ona a da to ne želi ih natera da joj priznaju svoje najdublje tajne, ali prihvatila je to vrlo brzo. Takođe kada neki dečko želi da je pozove da izađu uglavnom bi to bio poziv tipa “Kad ćemo na buksnu?“, iako je govorila da je to nervira, zapravo se radovala jako. Uvek je nekako imala travu za džabe. Nije puno muškaraca prošlo kroz njen život, ali oni koji jesu su uglavnom ostavljali jake utiske. Svakog od njih je pažljivo odabirala, i kod svakog je volela nešto. Kada bi ih sve izmiksovala dobila bi savršenog tipa. Znala je da je to nemoguće. A od svakog od njih je želela da joj jednom naprave dete. Doduše kasnije se to nije desilo ni sa jednim od njih.

Već dve godine nije živela sa roditeljima i bila je srećna zbog toga, iako su oni bili sasvim normalni nnisu je puno gušili niti branili stvari, mnogo se bolje osećala od kako živi sama. Nedeljom je uvek odlazila na ručak i najedala se kao prase. Volela je da se oždere kod mame, jer nije morala da sklanja sa stola i pere sudove. Nije ni volela sama da sprema sebi hranu, uglavnom je naručivala, a s obzirom da nije imala svaki dan para da bi naručivala hranu, manje se hranila. Volela je što je mršava. 

Tog jutra otišla je na kafu sa  Sophie, jednom od 3 najbolje drugarice iz srednje škole. Obožavala ju je. Iako je Sophie osoba koja verovatno svako žensko u orkuženju nervira svojom samouverenošću i iskrenim narcizmu, Alisa je volela, valjda zato što su ih uvek zanimali različiti tipovi muškarca, sva sreća, verovatno tako ne bi bilo da je suprotno. Uglavnom sa Sophie je probala sve što je želela. Alisa i Sophie su bile u društvu one najslobodnije i najotvorenije ka svim stvarima najverovatnije. Obe su sve želele da probaju, i to nije bilo samo ludo obećanje u srednjoj školi, zapravo sve što su ikada obećale jedna drugoj da će uraditi, uradile su. zajedno. Najludja stvar je najverovatnije trojka sa još jednim tipom. To su dugo planirale ali taj dan je došao iznenada. To se desilo sa Nickom, Nick je bio mnogo dobar frajer, maneken, ali ne pederast, nego baš dobar komad. Obe su oduvek htele sa njim to da urade. Sophie je probudila Alisu tog jutra i rekla ”Danas je taj dan Alie, Nick se vratio iz Milana i osećam da će se večeras to desiti. Imamo koku i veruj mi biće najluđe”, Alisa nije stigla da odgovori, S je spustila slušalicu. Bila je malo zatečena ali je znala da će se to desiti. Jedini problem joj je bio Sophijin i njen odnos posle toga. Jebi ga. Ako bude čudno valjda ćemo uspeti razgovorm da rarešimo a ako nje, nikada nećemo zaboraviti jedna drugu, a Alisi je to bio cilj u životu, da sa svakim čovekom sa kojim je kolko tolko blizak na određeno vreme ostane u pamćenju do kraja života. To veče su se našle kod ”Konja” u pola 8. Bilo je proleće, sredina aprila. Alisa je stajala sama sa sluškama u ušima i pušila je čekajući je. Bila je nervozna jer je sebi izgledala kao debil. Pritom je imala stare obične gaće sa nekom velikom zelenim printom žabe i sa prednje i zadnej strane, a brus joj je bio roze čipkan. Znala je da će se tako nešto desiti, jednostavno se uvek to desi u takvim situacijama. Mrzela je sebe. Imala je i naočare jer je dobila neku infekciju oka pa nije mogla da stavi sočiva. Sve u svemu bila je na ivici da odloži sex sa najboljom drugaricom i nekim preseks tipom, napije se i ode da spava. Ali nije to uradila, znala je da ako sad ne uradi neće nikad, barem ne sa Sophie. Posle 16ipo minuta čekanja stigla je Sophie sva spremna. Pozdravile su se i složile da odu do Maxija u Čika Ljubinoj i kupe flašu vina. Sophie je bila jako uzbuđena i sve vreme je kenjala nešto, Alisa je ipak manje pričala jer su joj se po glavi motalo beskonachno nepovezanih misli. Popile su vino i obe ih je uvatilo. Uputile su se ka Neimaru. Tamo je živeo Nick. Truckale su se 26icom. Obe su mrzele taj autobus. Uvek je bila nenormalna gužva i nikada nije bilo jasno gde ti ljudi idu, i gde su njihove stanice, jer na kojoj god stanici da uđeš uvek je gužva. Grozno. Posle 25 minuta su stige. Jasno je bilo gde ljudi izlaze, i kada nema gužve u 26ici. I trebalo im je još 15 minuta da nađu zgradu, Alisa je mrzela kada se takve stvari dešavaju izgubi želju za bilo čim. Najzad su našle, ulazna vrata su bila otvorena. Popele su se na prvi sprat. Izvadile svesku i kesicu kokaina. Nije im bio prvi put, nisu to često radile, već ponekad i svaki put im je bilo super. Napravile su dve lajne, poljubile se uzele novčanicu od 500 dinara, jebi ga ne ide baš al dobro, i pošmrkale. Alisi je krenula krv na nos, nije bilo neuobičajeno. Sačekale su 5 minuta, popušile su po cigaru, i pokucale na vrata. Ostalo je što bi rekle istorija, ispričale su samo Melisi šta se tamo desilo i nikom više. Njih dve su ostale u istim odnosima, možda su čak postale i bolje, Nick se očigledno dobro proveo i zvao ih je neko vreme posle toga. Ali su odlučile da mu se ne javljaju, uradile su šta su htele, nije im više trebao. Neko vreme posle toga Alisa i Sophie su se često prisećale par scena tog događaja   smeškajući se.Bile su zadovoljne i osećale su se ispunjeno. Iako to možda nije bila najprijatnija stvar, složile su se da ne bi mogle da urade tako nešto da nije bilo opijata. To se sve desilo pre oko 10 meseci. 

Sele su u nagluplji kafić na svetu, uvek se tako zajebu pa sednu negde gde je hladno ili neudobno. Sophie nikada nije imala dužu vezu od 6 meseci. Nije mogla jednostavno, to nije bilo za nju, a ni za bilo kog dečka, jednostavno je imala previše drugova da bi to funkcionisalo, koliko god dečko bio korektan imao je toliko ega da bi mu to druženje i spavanje kod raznih drugara zasmetalo. Nju nije bilo briga. Bilo mi je drago da je tako. Ljubav je gadna stvar. Alisa je oduvek tragala za nekim sa kim će moći iskreno da se skrasi i da ne poželi da ga prevari ili da raskine, barem je tako govorila, ali nije imala sreće, zapravo nije se ni trudila, samo je tako pričala a u stvari je bila prezadovoljna redovnim seksom sa Shonom i bivšim dečkom Alexom. I još ponekim ako joj se svidi. 

Tog dana Sophie je rekla nešto što je iznenadilo. Odlučila je da sa Mikeom odputuje u Maroko. Ta odluka je verovatno iznenadila svaku Sophinu drugaricu. Alisa se blago rečeno šokirala. Mike je dečko sa kojim je Sophie oko 2 meseca u takoreći vezi. Zapravo više smo slušali o 5 drugih momaka nego Mikeu. Zahtevala sam da mi objasni.

“Pa znaš Alie, može i meni tako nešto da se desi… Mislim znam da još nismo ni spavali, ali znaš da to nije moja krivica!!! Ili je pička ili me previše poštuje. To nije ni bitno, uglavnom njemu tamo živi deda koji ima mnogo para, i sve nam je plaćeno, a i Mike me mnogo voli, realno baš se naložio. Idemo avionom, kupiću ti svašta obećavam!!!”

-” Da ali jbt ti ćeš se tamo zaljubiti u nekog desetog lika! A bićeš u Maroku i Mike će te verovatno zadaviti i zakopati u dvorištu svog dede zajedno sa njim ako bude posumnjao nešto. Kolko planiraš da ostaneš?“

-”Pa on je hteo na mesec dana…ali ja nekako mislim da je to previše tako da ću ostati 2 nedelje… I dobro bre pocrneću kao ciganka a februar je!!! ZAjebaću sve ove drolje što svaki dan bleje u solarijumu”

 

Bila je u pravu, Alisa joj je zavidela, ona je najviše volela sebe kad pocrni. Kao i svi. Ljudi su najlepši bili leti, oduvek bilo i biće, dok ne krenu da postaju ljubičasti i da vucaraju rak kože po plaži. To nije seksi.

Te godine Alisa je završavala prvu godinu fakulteta. Upisala je ono što je želela. Bila je dobra u tome. Upisala jeFDU smer za menadzment i produkciju u pozorištu. Volela je pozorište. Ali na taj način da je želela jako da bude deo toga, kao i bilo kog drugog događaja koji se njoj svideo. Volela je da učestvuje, volela je da bude centar zbivanja, kao uvek i u svemu. Posle čaja sa Sophie trebalo je da ode na fakultet. Trudila se da bude redovna, ali dozvoljavala je sebi da propusti koje predavanje kada oseti da stvarno ne može. Umesto na faks otišla je do Voždovca da se vidi sa Džijem. Otišli su u štek da popuše buksnu. Dži se taj dan vratio iz sela. Umro mu je deda.  Tužna priča. Ili nije. Dži je počeo da priča o sahrani. Ispostavilo se da se srušio avion u kome je bio popov sin i da mu je sin poginuo. U sred sahrane popu je krenuo da zvoni telefon i ovaj je jebiga morao da se javi, valjda je i osetio da nešto nije u redu. U svakom slučaju skandal je ispao sa ceelom situacijom. A Dži je tih dana bio u stanju apstitencije - ne baš u bukvalnom smislu, nego recimo da tako može da se kaže, s obzirom na to šta je tih dana sve uzimao. Na kraju je sve to završilo po novinama, i sahrana njegovog dede je ostala u senci. Dugo se zadržao u selu, i malo joj je nedostajao. Navikla je na njega nekako čudno. Alisa i Dži se nisu dugo poznavali ali su mnogo prilčali naročito jer su redovno pušili zajedno i uz sve to su nekako dosta toga otkrivali jedno drugome. Alisi je najlakše bilo njemu da se ispoveda jer mu je verovala iz nepoznatog razloga i jer nije bio ni iz kakve priče koja je vezana za njeno društvo i za ljude sa kojim je imala dešavanja razna. Džiju se Alisa sviđala i ona je to znala, ali nije bilo neprijatnih siituacija, valjda jer ni u jednom trenutku ni jedno od njih to nije spomenuo. Nekada kada mu je pričala o svojim momcima se osećala glupo, ali na kraju krajeva nije ni bila sigurna u to da mu se sviđa. Popušili su buksnu i otišli do Džija da Alisa uzme neke knjige koje mu je pozajmila. Pustili su muziku i izvalili se na krevet, Alisu je hiljadu sitnica mucilo i razmislljala je o Shonu. Nije je zvao ceo dan jbt. Nedostaje joj.Odjednom Dži je u nekoj akciji po stanu juri miša dok njegova sestra baca stolice i histeriše jadan Dži kao jedino muško ima dužnost da izbaci neželjenog stvora napolje, smešan je jer je nervozan i mala Maja ga izuzetno živcira svojom histerijom. Zabavlja je to. Polako je utonula u san. Inače je imala bujnu maštu i zanimljive snove, ali kada duva naročito. Ljubila se sa Arijem. Odlazi.Crkva. Strašna scena u crkvi. Istrčava beži izbezumljena i bosa nema patika to je još više zbunjuje i nervira. Odjednom oseća drugu ruku na svojoj. Prelep osećaj. Oseća se sigurno i oseća kao da je sve što je ikada želela sada tu pored nje. To je bio Leo Di Caprio sa 25 godina. Krenule su joj suze. On joj se nasmejao a on a onesvestila. Leo je odvodi u pustinju gde živi u prikolici. Nema klime nema vode. Leo nije čovek. Leo je reptil, krece da se transformiše braon krila se pojavljuju jako velika počinje da raste prikolica se lomi Leo postaje avion Alisa je u avionu idu nekuda, približavaju se gradu, visoke zgrade i nasmejana lica belih američkih terorista Hong Kong ispred njih ogromna staklena zgrada, nenormalan strah lice Shona i mrak. Trgla se. Au jebote. Morala je da ode odatle. Pozdravila se sa Džijem. Nije sigurna zašto ali osetila je potrebu da odmah vidi Šona. Okrenula ga je. 

-"E, de si?"

-"Evo napolju…ti?"

mrzela ga je, mrzela je kad je bio takav, tako hladan očajan.brr.

-"Idem ka gradu. Ovaj…oćeš da se nađemo? Do mene ili nešto?"

-"Pa ne mogul sad tu sam sa drugaricom pa treba nešto da obavim"

-"Aha…pa ok. Ajde javi se onda kad to završiš ili sutra."

-"Ajde…Ćao"

Aaaaaa. NE, ne ne. Neće joj se javiti. Zna to. Mrzela ga je što je takav. Odjednom. Zašto, i posle toliko vremena nije saznala.Ali svako malo on je neizanteresovan i hladan. I sa drugaricom. Da Sonja Sestic. Sa njom je sto posto. Mala drolja. Prava mala pokvarena i prgava drolja. Mrzela je. A i on a je Alisu od prvog puta kada ju je srela. Tube 2011. Svi su bili ili pijani i nadrogirani. Alisa je čula za Sonju preko  Hane, još jedne najbolje drugarice, a i Šona, koji je bio sa njom nešto malo i kresnuo je, naravno. Sonja je bila jako mala. Čak manja i od Alise za koju su svi znali kao Mala Alisa, kad god je neko sretne komentar koji je enizbežan je bio Kako si mala, slatka, gnjavio bih te i mučio, jao pa kolko imaš kila. Ona nikada nije imala komplex toga što je mala jer je bila veoma zadovoljna svojim izgledom. Imala je jako proporcionalnu gradju i bila je zgodna. Sise, dupe sve na mestu. Sve jedno kada čuje da neko za nekog kaže da je mali, on a ne pomišlja na nekog manjeg od nje. A i Sonja je mislila za sebe da je nenormalno dobra riba, tako da Alisa nikako nije pomišljala da izgleda kao zakržljali charry paradajiz. No jeste. Što nije bitno toliko ali sve jedno, smešno je izgledala jer je nosila naočare u klubu i baš izigravala ribu. Alisa je to veče bila jako pijana u haljini bez bretela i igrala je ko luda. Ova je samo gledala. Bio je i Šon tu, i da je tada bio sa Sonjom, Alisa bi se verovatno ispovraćala na sred onog separea i srušila klub. Uglavnom nije je volela zbog Š. u suprotnom je samo ne bi primećivala. Ha ha. Odlučila je da ode kući i da se pozabavi sređivanjem. Nije mogla da uči a ni da priča sa nekim. Nije on a želela da bude sa Š. i nekada joj je stvarno bilo muka od njega. Ali je bila sebična i očekivala je da će biti njoj na usluzi kad joj zatreba. Ma, možda ga i voli.

Stigla je do svoje zgrade i morala da prođe pored prodavnice ploča. Nadaala se da je Đole neće primetiti i da neće morati da mu se javlja. Imala je osećaj da bi u tom slučaju bila dosta neprijatna, a nije to želela jer mora da ga viđa svaki dan i jer voli ploče i poštuje njih i njihove čuvare ili šta god. Prošla je pored prodavnice i videla jadnog Đoleta, delovao je uplašeno i zatečeno, stariji čovek se drao na njega. Crni Đorđe šta li je sad ujebao. Biće ok, pomislila je i ušla u zgradu. Svaki put kad uđe nasmeje se jer pročita natpis na zidu Welcome To Hell - pored nacrtan džavo, jako smešno je izgledalo, kao šala neka, a bilo je ozbiljno napisano od strane malog Ace i njegovog druga Pece u želji da uplaše svakog ko dolazi u goste ili na slavu jadnim penzionerima koji su bili većina u našem ulazu. Možda i jeste bio pakao. Jeste. U pravu su Aca i Peca. Popela se na prvi sprat i Ušla u stan.

"Boli me baš uvo!” pomislila je. Nekada je najviše volela takve trenutke, i ponekad ih je priželjkivala, smatrala je da je svako malo mazohista. Osećala se usamljeno. Sviđalo joj se to ali nije sebi priznavala da ne bi uništila momenat. Radovala se onome što je sledilo. Prvo što je uradila jjeste to da je upalila gramofone i stavila ploču Beatlesa Rubber soul. Prigušila svetla, pojačala muziku i skunula se. Sipala je sebi rakiju. Ne. Prosula je rakiju, odlučila je da vino malo više ipak ide uz celu atmosferu, i to joj je više odavalo utisak da je u nekom filmu Evropske produkcije, sa rakijom bi ipak izgledalo kao da je u pitanju neki hmm SRPSKI FILM. Prigušena svetla, golo telo alkohol u Srbiji ne može da označava nešto lepo i nežno, već nasilje omalovažavanje iskorišćavanje. Malo se šećkala po stanu, pevušila, dolazila do prozora pravila se važna i onda kada čuje da neko prolazi ulicom pobegne. Krenula je da se smrzava polako pa je odlučila da se baci pod vreli tuš. Najlepši osećaj, skinula je sa sebe teret od 300 izmešanih misli o jednoj osobi i 300 o  300 različitih ljudi. Miris trave i gradskog smoga. Miris izvetrelog lenora i cigara, miris Džijevog kučeta miris celog dana. Ponovo se osećala samo svoja. Neverovatno je ali uvek za tih 5 minuta pod tušem uspe da razbistri glavu i sklopi puzlu od 290 delova urami i štiklira. Nekada to preživi do jutra a nekada se rasturi pa situacija bude još gora. Zavisi od toga koliko ih je čvrsto i sigurno spojila. Ovaj put nije razmišljaala o tome iako je ustvari znala da ništa nije uradila. Nije ni znala šta je muči tačno ali u poslednje vreme je non stop obuzima osećaj haosa, nesređenosti i nesigurnosti. Odlučila je da pusti omiljenu seriju Prijatelji i da je to uspava. 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.